Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić


Na­ro­di u Cr­noj Go­ri ima­ju ve­o­ma te­šku za­jed­nič­ku isto­ri­ju i mno­go otvo­re­nih pi­ta­nja, ali se­bi ne smi­ju do­zvo­li­ti da i da­lje go­vo­re o pro­šlo­sti na na­čin na ko­ji go­vo­re, jer ta­ko ne mo­gu ići na­pri­jed. Tre­ba is­tra­ja­va­ti na ono­me što nas spa­ja, jer ako du­blje uđe­mo u srž na­ših po­dje­la shva­ti­će­mo da oni ko­ji po­ten­ci­ra­ju po­dje­le ne­za­slu­že­no sje­de na mje­sti­ma ko­jih ni­je­su do­stoj­ni. Cr­na Go­ra je opro­sti­la svi­ma ko­ji su je kroz vje­ko­ve po­ko­ra­va­li, ru­ši­li, ubi­ja­li i pa­li­li. Sa­mo je osta­la za­ba­ra­ka­di­ra­na u sta­vu da se ne po­mi­ri sa ro­đe­nom bra­ćom. Ko­li­ko će još vje­ko­va pro­ći da shva­ti­mo da su na na­šim po­dje­la­ma uvijek pro­fi­ti­ra­li oni ko­ji od­ra­đu­ju po­slo­ve usmje­re­ne ka vje­kov­nim sno­vi­ma na­ših isto­rij­skih ne­pri­ja­te­lja, či­ja bor­ba za na­šim te­ri­to­ri­ja­ma ni­ka­da ni­je pre­sta­la i ko­ji če­ka­ju po­go­dan isto­rij­ski tre­nu­tak da nas po­no­vo po­ko­re. Kraj­nje je vri­je­me da kor­mi­lo ovog iz­gu­blje­nog bro­da pre­u­zme ne­ko dru­gi jer no­vo vri­je­me tra­ži bo­lje lju­de. Ako vam je ovo što se sa­da de­ša­va do­bro, on­da ja oči­gled­no ni­ti vi­dim ni­ti ra­zu­mi­jem ovo vri­je­me, no ipak vje­ru­jem da će­te se slo­ži­ti sa mnom da ni­je nor­mal­na ze­mlja u ko­joj se mon­ti­ra­ju afe­re i ku­pu­ju pla­će­ni­ci iz re­gi­o­na za ma­ni­pu­la­ci­je sa na­ro­dom. Ni­je nor­mal­na ze­mlja či­ju dr­žav­nu po­li­ti­ku kre­i­ra­ju „in­for­mer-pin­kov­ski“ me­di­ji. Ni­je nor­mal­na ze­mlja u ko­joj li­de­ri po­li­tič­kih par­ti­ja vi­še vje­ru­ju grad­skim lu­da­ma ko­je u par­ti­ja­ma splet­ka­re ne­go ozbilj­nim lju­di­ma jer oni po­li­ti­ča­ri ko­ji ni­je­su u sta­nju da raz­dvo­je zr­no od ku­ko­lja te­ško da se mo­gu na­zva­ti li­de­ri­ma. Naj­že­šći udar­ci se po pra­vi­lu do­bi­ja­ju od onih ko­ji ne bi­ra­ju sred­stva da vam se pri­bli­že. Ta­kvi su sprem­ni da se naj­br­že pre­o­bra­ze jer smi­sao nji­ho­vog dje­lo­va­nja je sa­dr­žan upra­vo u že­lji da ču­ju sve i na osno­vu tih sa­zna­nja pra­ve stra­te­gi­ju ka­ko da se­be eks­po­ni­ra­ju, a dru­ge kle­ve­ta­ju. Za­što je Cr­na Go­ra u sta­nju u ko­jem se na­la­zi? Za­to što je sve me­ha­ni­zme od­lu­či­va­nja pre­u­ze­la kri­mi­no­ge­na gru­pa­ci­ja otu­đe­na od na­ro­da ko­ja bez­ma­lo tri de­ce­ni­je upra­vlja Cr­nom Go­rom. Do 2000. go­di­ne to je bi­la ba­ha­ta po­li­ti­ka dik­ta­tor­ske vla­sti, a na­kon 2000. go­di­ne po­ja­ča­na na­krad­nom po­li­ti­kom evro­a­me­ri­ka­ni­za­ci­je. To je po­li­ti­ka sa­ti­ra­nja Cr­ne Go­re. Pr­vo su uni­šti­li, ras­pro­da­li, pro­ćar­da­li vi­tal­ne na­ci­o­nal­ne re­sur­se, a sad za­du­žu­ju bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. Tre­nut­ni re­zul­ta­ti su ogrom­ne re­gi­o­nal­ne raz­li­ke i si­ro­ti­nja na sva­kom ko­ra­ku. Vi­še ni­je pi­ta­nje za­što, ne­go ka­ko da se pro­mi­je­ni taj trend uni­šta­va­nja Cr­ne Go­re. Umor­na je Cr­na Go­ra od lu­ta­nja i ne­slo­ge, umor­na je Cr­na Go­ra od lo­po­va i kri­mi­na­la­ca, od ve­li­kih iz­li­va pol­tron­sta­va i iz­da­ja. Umor­na je Cr­na Go­ra od sa­ti­ra­nja Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­sko­ga i vla­di­ke Ra­da. Za­to, Cr­na Go­ro, ura­di ono što su ti pre­ci ra­di­li, vra­ti se svo­jim ko­ri­je­ni­ma, vra­ti se se­bi, vra­ti se naj­bo­ljem u tvo­joj isto­ri­ji, Sve­tom Pe­tru Ce­tinj­skom, mi­ro­tvor­cu i do­bro­či­nji­te­lju ko­ji je je­di­ni znao da po­mi­ri po­sva­đa­ne i utje­ši obes­pra­vlje­ne. Ko­ji ni­je pri­stao da bu­de slu­ga ve­li­kih si­la i ko­ji je go­vo­rio:”Ja sam za­do­vo­ljan sa onim što imam u svo­joj ze­mlji u ko­joj sam i pa­stir du­hov­ni, go­spo­dar na­rod­ni i pro­sti voj­nik, u od­bra­ni nje­ne slo­bo­de i ne­za­vi­sno­sti.“ Vri­je­me je da Cr­na Go­ra po­mi­ri svo­je i ži­ve i mr­tve si­no­ve.